Mu­dri čo­vjek je re­kao da no­vac ne do­no­si bo­gat­stvo, već su bo­ga­ti oni či­je je sr­ce do­volj­no ve­li­ko da do­bro­čin­stvi­ma usre­ću­ju dru­ge lju­de. Ta­kva je i mi­si­ja ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je „Sr­ce” ko­ja bri­ne o oso­ba­ma ko­ji ži­ve na ru­bu eg­zi­sten­ci­je u op­šti­ni Moj­ko­vac.
U sa­rad­nji sa Ban­kom hra­ne i „Sr­cem”, eki­pa „Da­na” je ne­dav­no po­sje­ti­la dva­de­se­to­smo­go­di­šnju Na­đu Stan­ko­vić ko­ja je oso­ba sa in­va­li­di­te­tom. Ona i maj­ka pri­ma­le su do sko­ro sa­mo 20 eura mje­seč­no na ime pen­zi­je.
– Maj­ka je tre­nut­no u bol­ni­ci, pa sam sa­da u Po­lji­ma, kod se­stre. Te­ško mi je bez maj­ke jer sam upu­će­na na nju. Isti­na, ži­vi­mo u tro­šnoj ku­ći sa do­tra­ja­lom elek­tro-in­sta­la­ci­jom, ali je dru­ga­či­ji osje­ćaj ka­da smo za­jed­no. Ži­vi­mo te­ško, jer re­dov­nih pri­ma­nja sko­ro da i ne­ma­mo... – is­pri­ča­la je Stan­ko­vi­će­va.
Sa­znav­ši za te­šku ma­te­ri­jal­nu si­tu­a­ci­ju mla­de Na­đe, ru­ko­vod­stvo NVO „Sr­ce” po­tru­di­lo se da joj pru­ži za­po­sle­nje u svo­joj or­ga­ni­za­ci­ji. To je Na­đu ohra­bri­lo.
– Div­no je vi­dje­ti da ima oso­ba ko­je bri­nu i o dru­gim lju­di­ma, da im je va­žno ka­ko još ne­ko ži­vi i ima li ko­ru hlje­ba. Za­hval­na sam Ban­ci hra­ne i „Da­nu” na pa­ke­tu sa hra­nom i sred­stvi­ma za hi­gi­je­nu. Po­moć mi je vi­še ne­go po­treb­na. Eto, uka­za­la mi se pri­li­ka, pa sam po­če­la da ra­dim u or­ga­ni­za­ci­ji či­ji sam član. Na­dam se i vje­ru­jem u bo­lje da­ne, ali go­di­ne ne­ma­šti­ne su uči­ni­le svo­je i mo­joj maj­ci je na­ru­še­no zdra­vlje – ka­že Stan­ko­vi­će­va.
Ona je do­da­la da je te­ško ži­vje­ti bez igdje iče­ga, bez osnov­nih mje­seč­nih pri­ma­nja i ono­ga što je po­treb­no za nor­ma­lan ži­vot. Na ža­lost, ona je ta­kav ži­vot is­ku­si­la.
– NVO „Sr­ce” mi je da­la po­sao na­kon što su do­bi­li pro­je­kat za za­po­šlja­va­nje i ospo­so­blja­va­nje li­ca sa in­va­li­di­te­tom. Pru­ži­li su mi pri­li­ku da ko­li­ko to­li­ko obez­bje­dim, što se ka­že, ma­kar ko­ru hlje­ba za me­ne i maj­ku. Ovo je iz­u­zet­no te­ško vri­je­me za me­ne po­što je ona u bol­ni­ci, ali se na­dam da će sve bi­ti ka­ko tre­ba i da će usko­ro do­ći ku­ći – ka­že ona.
Po­sje­ta ko­le­ga iz NVO-a i uru­če­nje pa­ke­ta Stan­ko­vi­će­vu su po­seb­no ob­ra­do­va­li. Ka­že da su Ban­ka hra­ne i „Dan” još jed­nom po­ka­za­li svo­ju hu­ma­nost, da joj iz­u­zet­no zna­či pa­žnja ko­ju smo joj uka­za­li.
– Svi­jet bi bio mno­go bo­lji i ljep­ši da je vi­še onih ko­ji mo­gu i sprem­ni su da po­mog­nu oso­ba­ma ko­je je pri­ti­sla ne­ma­šti­na, da ra­zu­mi­ju nji­ho­vu ne­vo­lju i mu­ku – za­klju­či­la je Na­đa.
J.Š.